Arni i Buba

Dva psa i dvije kosti

Arni i Buba se već sasvim dobro slažu. Tu i tamo Buba zareži na Arnija, ali mislimo da je kritično prošlo. S hranjenjem imamo i dalje problema pa ih hranimo odvojeno. Svako se žuri pojesti svoj obrok, pa onda trči na onu drugu zdjelicu. Možda je tamo bilo nešto ukusnije. Točno znaju koja je čija. Zanimljivo je da je od dolaska Arnija i Buba počela više jesti. Ona je prije sama svela svoju prehranu na jedan obrok dnevno, a sada uz Arnija hoće i  tri.

Jučer smo im dali da se zabavljaju svako sa po jednom kosti. Buba takve kosti nije htjela žvakati a sad je kost prihvatila. Za inat Arniju. Ipak nakon nekoliko minuta napustila je žvakanje kosti. Arni je međutim nastavio sa žvakanjem. Kad se poprilično nažvakao ožednio je, pa se htio napiti vode. Ali to se ne može s nečim u ustima. To je trebalo vidjeti. Nervozno je švrljao dvorištem i tražio mjesto gdje da sakrije kost.

 Najzad je odlučio da će biti najsigurnije ako kost zakopa. Iskopao je rupu, stavio u nju kost i zatrpao njuškom. Ali pola kosti ostalo je stršiti izvan rupe. Sada je kost ponovno izvadio i pokušao isto s novom rupom. I tako nekoliko puta. Kako mu nikako nije uspjelo zakopati kost, a bio je žedan, najzad je kost jednostavno ostavio. E, sada se žvakanje kosti odjednom dopalo Bubi pa je dohvatila njegovu kost i počela je slavodobitno žvakati. Arniju smo, kad se napio, dali onu kost koju je Buba ostavila, pa smo tada imali dva psa koju jedan pored drugoga žvaču svako svoju kost. Arni s uživanjem. Buba preko volje. Tek toliko da i ona nešto žvače.