Moj prvi ulov

 

Sutradan sam odmah pogledao u špajzu. I gle čuda. U mišolovki je čučao mali mišić. Šuško. Izgledao mi je nekako uplašen, ali nikako nije djelovao neprijateljski. Ili opasno. Čak mi se činilo kao da mi je šapnuo: «Pa ne buš me valjda vubil?»  Naravno da nisam. Pa zato sam i kupio mišolovku koja ne ubija miševe. Iz nekog prošlog miroljubivog vremena.

Ponosno sam pokazao moj ulov supruzi. Bila je vrlo zadovoljna mojim uratkom. Znači, bit će zimus kolača od marelica. Flaše s prekuhanim pekmezom već su se polako hladile obložene jastucima.

Probudio sam Gricka i pokazao mu mišolovku sa Šuškom. Ali on je samo prezrivo pogledao moj ulov i promrmljao ispod brka: «I ti to zoveš lovinom? Tako maloga i žgoljavoga miša? Kaj te ni sram? Ja lovim samo kapitalce!» I nastavio je mirno spavati u svojoj košari.

Ja sam pak izišao u dvorište i otvorio vratašca od mišolovke. Ali, Šuško se izgleda osjećao sigurnijim u mojoj mišolovki nego li vani na otvorenom. A, ja sam ga nutkao da izađe: «Hajde, ne boj se. Nema opasnosti. Vidiš da Gricko lovi samo velike i tuste miševe.» I, nakon nekoliko pokušaja Šuško je ipak napustio mišolovku i nestao u travi.

Ipak, ako mi se nije pričinilo, još je jednom provirio iza busena trave. Pogledao me i zahvalio.

Ako ste pomislili da time završava priča o Šušku prevarili ste se. Kao i ja.